"U tom trenutku, kad covek sebe prihvata takvim, kakav jeste bez procena i uporedjivanja sa drugima, nestaje osecaj nadmocnosti i ponizavanja. Nestaje napon, prekidaju se bezuspesne pokusaje postati nekim drugim, prolaze stres i depresija, koji su se nastajali sbog neprihvatanja sebe.
OSO.
Mi toliko se trudimo da promenimo sebe, da bi se priblizili opstim stereotipskim standardima uspesnosti, lepote, srece i t.d, da uopste ne obracamo paznju na STVARNOG SEBE.
I ako postizemo cilja (smrsala sam, kupila sam neku stvar, koju sam jako zelela, uspela sam da zaradim novac, i t.d) da bi odgovarali odredjenom statusu u drustvu, mi nalazimo da sve to ne cini nas srecnije. Naprotiv, unutra raste prazdnina.
A sve je zato sto uporno necemo da vidimo sebe takvim, kakvi smo u stvari bez "sminke"
Glavna tajna pozitivnih promena je
PODPUNO PRIHVATANJE SEBE. A kako prihvatiti ono sto se ne svidja?
Kad prestajemo da prihvatamo sebe?
Svako dete suoci se sa situacijom, kad njega ne shvataju roditeli. Za malisana njegova dejstva su logicni, on ih radi sbog nekog svog cilja. Naprimer, da upozna sa okolinom, da privlaci paznju i t.d.
Cak roditeli, koji ga vole, povremeno prebacuju svoja nezadovoljstva ili neraspolozenje, sbog nekih drugih stvari, na deteta, grdi ga. Takvu reakciju dete shvata kao neljubav ili neprihvatanje. I u nekim slucajevima dolazi do odbijanja nekih svojih posebnih osobina, vrlina.
Zivimo u drustvu, u kojem postoje polaritet "crno - belo", u kojem sve se mere ocenama "dobro - lose", u kojem se zatvaraju ponekad oci na manifestaciju individualnosti, prisutstvu sobstvenog mislenja. I odbija se ono, sto izlazi van granica stereotipa. Cak i ako postoje porodice, u kojima se ne priderzavaju stereotipskih dogma, onda drustvo, skola, vrsnjaci i dr. mogu da deluju na vase prihvatanje samog sebe.
Kako se izrazava neprihvatanje sebe?
Neprihvatanje sebe se izrazava u odbacivanju sebe podpuno ili posebnih delova tela, crt karaktera, osobina licnosti.
Ponekad smo vrlo kriticni premo sebe, trazimo gresku u svakoj sitnice, misljaci da drugi su bolji. Ali mi ne mozemo da vidimo sta se stvarno desava u duse drugog coveka, ne primecujemo svih mana drugih ljudi. Zato mislimo da su bolji. Takodje i nasi mane se ne vidi okruzenju.
Na pocetku kritikujemo sebe za nesavrsen izgled, karakter, promasaj, gresku. Kad kolicina gresaka raste, mi izbacujemo ih iz svesti i svoje nezadovoljstvo prenosimo premo drugih ljudi, koji su kao ogledalo pokazuju nasi greske, koji se nalaze vec u nasej podsvesti. Samokritika se menja na ogovaranje drugih. Mi smo vec zauzeti potraznjom sitnih mana kod drugih ljudi. Osecamo ljutnju, razdrazljivost, ljubomoru, nezadovoljstvo zivotom. Tako odbacene osobine odlaze u senku podsvesti.
Zasto prihvatiti sebe toliko tesko?
Prihvatiti sebe mnogo tezce, nego drugih, za to sto mi sa sobom uvek! Mi smo navikli na sebe. Mi smo kriticnije premo sebe, nego premo drugima, za to sto poznajemo sebe bolje. Ljudi koji sebe ne cene, ne cene i svoje misljenje, stalno zive sa oprezom na okruzenje.
Pitajte sebe:
- zasto vam je tako bitno tudje misljenje?
- zasto nemate poverenja premo sebe?
- sta ste uradili u svom zivotu da tako ste pali u svojim ocima?
Od cega pocine prihvatanje sebe?
Od prihvatanja svog tela. Vecina ljudi, cak i onih, koje krenuo "Putem ka sebi", vrlo cesto identifikuje sebe sa svojim telom. I to je normalno. telo je fizicka stvar, koju mozemo da dodirnjemo, da vidimo. Rasli smo sa svojim telom, i identifikovali uvek sebe sa telom.
Zato prvo sto neobhodno da prihvatimo je NASE TELO.
I ukoliko pocinemo od Ljubavi, pitamo sebe:
- kako cesto brinjem o svom telu svesno sa Ljubavju?
- da li stalno smo pazljivi premo telu?
Ako DA, cestitam! Ovu fazu vec mozete da propustite.
Ako NE, sta treba uraditi?
Mozemo koliko god da se hranimo zdravo, da se bavimo sportom, da idemo na redovne preglede. Medjutim, ako se to radi sbog usaglasenosti sa postavljenim ciljevima ili stereotipa a nije sbog ljubavi, brige i nacina zivota, onda to nije ljubav i prihvatanje svog tela.
Treba da se naucimo da slusamo svoje telo, da prepoznamo njegove signale. Najefikasni nacin za prihvatanje svog tela je ZAHVALNOST!
Nema dodatnog tela u ormanu! Zato treba zahvaliti svoje telo za to sta ga imamo. Za to, sto ono pomaze nam da realizujemo nasi potrebe i zelje.
Kad telo signalizira bolom, ne sudite ga, nego prihvatite bol kao signal.
6 nacina da se naucimo da prihvatamo sebe.
1. Pratite trenutci neprihvatanja.
Neprihvatanje se pojavljuje sbog potrebe da budemo dobri, da bi se svidjeli okruzenju. Da bi pratili stanje neprihvatanja, potrudite se da budite stalno svesni prihvatanja.
Pitajte sebe stalno:
- Bas to zelim sada da uradim?
- A da li ovo je korisno za mene?
2. Uradite ponovo pregled svojih ubedjivanja.
Samokritika je jedan od znakova neprihvatanja. Kad sebe kritikujete, vi manifestujete, da ste nije takav, kako treba da budite, da ne odgovarate necijim ocekivanjama.
Za pocetak ispitajte, ciji su ocekivanja, zahteve? Odaklje su se pojavili? I zasto treba da pristajem njima?
Budite iznenadjeni, da neke zahteve su slucajni izjave nekih poznanjika ili absolutno tudjih ljudi. Vas mozak slucajno (?) ih izdvojioiz konteksta razgovora. Mozda cak i niste vi bili u pitanju. Ali bas je vas pogodilo, vi ste to zapamtili i poceli da se toga priderzavate.
Kad zelite da budite dobri za blizkih ljudi, to je razumljivo. Ali potreba se svideti absolutno svima dovodi do gubitka sebe.
Uradite novi temeljan pregled vasih (da li vasih?) ubedjivanja, kriteriuma dobrog coveka, zene/muza, kcerke, sina, saradnika, prijatelja i t.d. Neki deo ubedjivanja vec bude odbaceno. Sa drugim treba ce da poradite.
3. Vodite dnevnik prihvatanja.
Ako vam tesko da prihvatite sebe odjednom, radite prihvatanje delovima. Pocinite od posebnih osobina karaktera, navika, izgleda...
U dnevniku zapisite slucajevi, kad niste sebe prihvatili i kad se to desilo. Pratite rezultate, promene i nagradjujte sebe.
Ne treba ocekivati da prihvatite sebe podpuno, cim krenite da radite sa prihvatanjem. Sve ce da pocine od sitnica. Skupljate ove sitnice, obelezite male promene, zapisite i citajte u trenutci pada, samo osudjivanja.
Vezbe na prihvatanje detalno radimo na radionice "Put ka sebe". Pridruzite nam se.
4. Praksa "Ko sam Ja?"
Da bi se naucili da prihvatate sebe radite ove vezbe.
Odgovarajte na pitanja:
Ko sam Ja? Ja sam moje telo? Ne. Ja sam moje ime i prezime? Ne...
Radite to u meditativnom stanju.
Korak po korak, kad odgovarate na ova pitanja "Ko sam Ja?" "Ja sam .....?" ne......, vi cete da dodjite do sustine. I shvatite onda da niste telo, niste "ime, prezime", niste menadjer ... kompanije, ....
Niste prosto licnost, nego nesto vise.
Vi ste nista i sve istovremeno! Vi ste duh i deo celine, deo Univerzuma, deo tvorca. Vi ste Univerzum i Tvorac.
Kad se naucite da pratite stanje neprihvatanja, u takvi trenuci vi cete da setite ko ste zaista. I onda ce biti jasno, da ne prihvata sebe samo ego, a ne istiniti Vi.
Shvaticete da telo je prosto alat, vase ime, prezime i profesija je identifikacija porodice, zemlje, To su elementi licnosti, uloga koju igramo u drustvu. Ova praksa pomocice vam da prihvatite svoju ulogu. Za to sto istinitu sustinu sebe vi ne mozete da ne prihvatite.
5. Uzmite za primer malu decu.
Pogledajte kako deca voli sebe, kako se raduje svojim malim dostignucama. Kad beba se uci da hoda, ne osudjuje sebe za to sto je pao. On prihvata sebe u taj trenutak. Ovo je ljubav i podpuno prihvatanje sebe. Ali dece je potrebna roditeljska ljubav za rast i razvoj. Odsutstvo ljubavi jednako je odsutsvu sunca. Moze ziviti, ali koci se razvoj. Sto manje dete, to vise on sebe prihvata i voli. Jer mala deca jos nije izgubila osecaj bezuslovnoj ljubavi premo sebe i premo svemu oko sebe. I zato oni zive u trenutku "ovde i sada".
Radionica "Put ka sebe" Vezbe po isceljivanju unutrasneg deteta.
6. Vezba " Preporadjanje bezuslovnoj ljubavi premo sebe"
Prihvatiti sebe pomaze rad sa unutrasnim detetom. Malo dete uvek ostaje unutra nas. I kao odrasli mi sposobni da pronadjemo ranjene u detinstvu aspekte i ozdravimo ih.
A u ovoj vezbi suprotno. Unutrasnje dete isceljuje sve traume do nasej sadasnjoj verzije.
Udjite u meditativno stanje. Setite se sebe detetom. Odmotajte film svog zivota unazad u detinstvo do trenutka kad vi sebe prihvatali takvim kakav jeste podpuno. Ako ne mozete da se setite tog trenutka, ne znaci da toga nije bilo. Zamislite sada, kako vi sebe volite, kako se osecate u tom stanju, kad jos ne znate sta znaci biti izbacenim.
Pratite taj osecaj i zapamtite ga. Prebacite ga na sebe danasnjeg. Nahranite sebe ovim osecajem. Posalite zraci ljubavi na aspekte, koji su poremeceni i zahtevaju ljubavi. Setite se trenuci samo osudjivanja. Posalite nameravanje za isceljivanje svih aspekata ovom nevinom decjom cistom bezuslovnom ljubavju. Bacite sidro ovog stanja isceljivanja u zemlju.
Vezbe napunjavanja sebe bezuslovnom ljubavju na treningu "Put ka sebe"
Prihvatanje je prvi korak na puti ka otvaranju izvora ljubavi premo sebe
Ovo je pocetak pozitivnih promena, samoisceljivanja, poznanja sebe i nalaziste integriteta.
Kad prihvatamo, stvaramo toleranciju u odnosu sa blizkim ljudima, dobijemo mudrost.
Detalno o svim filterima - Ljubav, Prihvatanje, Zahvalnost, Oprastanje, Dopstanje, Otpustanje na redovnim predavanjama u radionice "Majstor Zivota" u stalnom treningu "Put ka Sebe"
Pridruzite nam se.
Grupno i individualno.
Prijava na tel: 0659636300
Podelite u komentarima sta ste uspeli na putu prihvatanja sebe, a sto jos ne mozite, sto vas koci.
Hvala!
Комментариев нет:
Отправить комментарий